Istorija NS automobilizma: Od Adamovića do uličnih trka


Po priči starijih sugrađana moto trke u Novom Sadu pedesetih godina su bile svojevrsna atrakcija. Bile su to ulične trke Bulevarom, Vojvođanskih brigada, Maksima Gorkog pa prema mostu i tako u krug.

Mišeluk, područje na desnoj obali Dunava, između Novog Sada i Sremske Kamenice nastavlja i ove godine svoju decenijama dugu priču, na čuvenoj kružnoj stazi, gde su se nadmetali naši najbolji reli vozači. Od vremena kada je ovaj auto - reli ustanovljen, udvostručen je broj žitelja Novog Sada, a o broju automobila da i ne govorimo.

Tradicija automobilizma u Novom Sadu počinje dosta rano, a po nekim nagoveštajima Novi Sad je bio među prvim gradovima na Balkanu, koji je mogao da se pohvali automobilom. Naime u opticaju je više datuma, mada po nekim mojim istraživanjima najtačniji i najverovatniji datum je 1901. godina.

Prvi automobil u Novom Sadu bio je u posedu čuvene novosadske porodice Adamović.  Kupila ga je na Svetskoj izložbi u Parizu za 6.000 franaka imućna baka Marta Kondoroši (1828 - 1908), unuka Save Vukovića, osnivača prve novosadske srpske gimnazije i ćerka Konstantina Popovića Komoroša, jednog od utemeljivača pozorišne umetnosti na ovim prostorima. Uvek zanesena tehničkim novotarijama i pomodnim umetničkim trendovima, poklonila ga je svom unuku, vunderkindu Stevi Adamoviću (1870 - 1945), koji se sa 21 godinom vratio iz Pešte sa titulom doktora pravnih nauka i još pride znanjem “šoferiranja”!

Ipak, veći broj automobila na novosadskim ulicama pojavljuje se posle Prvog rata, naročito od 1921. godine. Te godine u policiji osnovano je posebno odeljenje za saobraćaj, koje je vodilo evidenciju o broju automobila za celu teritoriju Vojvodine. Pre toga nigde nije bio registrovan broj automobila u privatnom vlasništvu. U toj 1921. godini, u celoj Vojvodini je registrovano 76 automobila, od kojih je najveći broj bio u Novom Sadu. Te godine najveću prolaznost  imala su  kola Fordove proizvodnje, koja su dobila popularan naziv “fordaljka”. Novosadska policija je 1925. godine u svom registru za Vojvodinu imala evidentiranih 1.750 automobila, od kojih je preko 1.000 automobila dolazilo na Novi Sad. Te godine na trgovima grada pojavili su se i prvi saobraćajni policajci, koji su umesto sablje imali gumenu palicu.

Gardijski oficir Boško Radulović 3. aprila 1903. godine uvezao je prvi automobil marke "Nesseldorf" u Beogradu i to se smatra je da je prvi automobil u Srbiji.

A, gde se i kada održala prva automobilska trka? Na Pariskoj kapiji Porte Maillot, 22. jula 1894. godine, na startu prve automobilske trke u istoriji, pojavilo se ukupno 26 automobila. Tu je bila prva zvanična auto trka na svetu. Inicijator je bio pariski žurnal „Le Petit Journal”.  Dužina staze, od Pariza do Ruena, bila je duga 126 kilometara. Predviđena je nagrada za pobednika od 5.000 zlatnih franaka. Kako piše u komentaru trke, to je bilo više novca nego što danas dobije jedan pobednik Grand Prixa za jednu trku. Stigle su ukupno ukupno 102 prijave, ali se na startu našlo svega 26 vozila, sa benzinskim, dizel, ali i parnim pogonom. Neki automobili su imali inovativne pogone, kompresovani vazduh, ili elektromotor, ali to je egzistiralo samo na papiru, sa potpunom neizvesnošću, da li će tako nešto ikada biti u pogonu. Obzirom da je sve bilo i novo i nepoznato, organizatori su napravili pravilnik u kome je samo stajalo : „trka je otvorena za sve vrste vozila, uz uslov da nisu opasna, da se njima lako upravlja od strane vozača i da ne koštaju previše novca”. Verovatno je to bila jedina trka u istoriji koja je bila oslobođena bilo kog propisa. Jer, trka se nije zasnivala samo na brzini, nego i na lakom upravljanju, komforu, bezbednosti, ali i udobnosti putnika.

Inicijativu za osnivanje Auto-kluba u Beogradu pokrenuo je jula 1921. godine automobilski sportista, beogradski trgovac Radovan Savatić. Prve auto-moto trke održane su u organizaciji Srpskog auto-kluba i Beogradskog moto-kluba u leto 1923. godine na Banjici. AKKJ 1930. godine ima ukupno 1.935 članova, a iste godine Centrala Kluba osniva povereništva u Bitolju i Podgorici, beogradska sekcija je to učinila u Skoplju, Nišu i Novom Sadu, a sarajevska u Banja Luci. Pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine, na tlu današnje Republike Srbije postojali Srpski auto-klub i sekcije Beograd, Subotica, Sombor, Novi Sad i Niš. Okupacijom i padom Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu prestali su da postoje predratni automobilski i motociklistički klubovi, da bi odmah posle oslobođenja ponovo oživeli u novim organizacionim formama i mnogo većem broju.

Po priči starijih sugrađana moto trke u Novom Sadu pedesetih godina su bile svojevrsna atrakcija. Bile su to ulične trke Bulevarom, Vojvođanskih brigada, Maksima Gorkog pa prema mostu i tako u krug. Novi Sad je imao značajne takmičare, kako u automobilima, tako i na motorima, koji su se okupljali po novosadskim klubovima, a jedan od njih se nalazio u garaži AMS u Futoškoj ulici, u blizini stare futoške rampe.

Ovo je samo jedno malo podsećanje da je Novi Sad zaista grad automobila i auto-moto trka. Tradicija se održava i nastavlja do dan-danas, sa malim prekidima, ali auto-moto staza na Mišeluku je deo te tradicije, pa i istorije auto-moto sporta u našem gradu.

Zoran Knežev, hroničar i publicista

info: mojnovisad.com